Prevencija paradentoze je toliko jednostavna (za razliku od same boleti), da je možemo svesti na dve reči: dobra higijena. Pod njom podrazumevamo da zube treba prati redovno, pravilno i detaljno. Kamenac je takođe jedan od faktora koji otvaraju put nastanku paradentoze, pa je njegovo redovno uklanjanje od presudne važnosti za sprečavanje nastanka, odnosno dalji razvoj bolesti, poznate kao bolest gubitka zuba.
PRAVILO „2 MINUTA“
U održavanju oralne higijene koristite četkicu za zube koja ima meka veštačka vlakna, kako ne bi došlo do povrede mekog tkiva, i dovoljno malu glavu da bi dospela do svih zuba i svih delova usne šupljine. Za pravilno pranje zuba potrebno je praviti kratke, odsečne i nežne pokrete četkicom, pri čemu posebnu pažnju treba posvetiti liniji desni, teško dostupnim bočnim zubima, kao i prostorima oko plombi, krunica i ortodontskih bravica. Po završenom temeljnom pranju zuba, ne zaboravite da četkicom očistite i poleđinu jezika, jer se u ovoj reljefnoj površini često zadrže sitni ostaci hrane i bakterije koji mogu biti uzrok neprijatnog zadaha.
Kada zube peremo pravilno, taj postupak ne može trajati kraće od dva minuta. Poznato je, međutim, da većina odraslih osoba ne provede toliko vremena u pranju zuba, pa ako će vam biti lakše, koristite štopericu dok ne razvijete osećaj za vreme.
Zubni konac je takođe važan dodatak oralnoj higijeni, jer se njime čisti prostor između zuba gde se često mogu naći ostaci hrane i dentalnog plaka, koji se vremenom pretvara u kamenac. Njegova upotreba se preporučuje barem jednom dnevno, dok bi osobe koje imaju problema sa paradontopatskim bolestima u redovnu higijenu trebale da uvedu i interdentalne četkice, koje su posebno napravljene za osetljive zube i desni.
AKO JE KAMENAC VEĆ NASTAO
Čak i onda kada je oralna higijena besprekorna, u našim ustima postoje bakterije. One zajedno sa proteinima i šećerima iz hrane koju jedemo, na površini zuba formiraju jedan tanak film koji se zove dentalni plak. Ovaj sloj se najviše zadržava na mestima koja je najteže čistiti, kao što su najudaljeniji zubi u nizu, i to duž linije desni ili uz plombu i krunicu.
Osim što bakterije koje se nalaze u plaku mogu biti štetne za zube, jer nakon svakog jela one luče kiseline koje oštećuju gleđ i tako dovode do nastanka karijesa, a takođe mogu izazvati upalu i oštećenje desni – još veći problem nastaje ako dozvolimo da plak duže stoji. Tada se minerali iz pljuvačke talože preko njega i on očvršćuje, a tako formiran zubni kamenac je toliko tvrd da ga četkicom ne možemo ukloniti sa zuba i postaje teže, ako ne i nemoguće, pravilno i detaljno četkati zube i koristiti konac.
Kamenac koji se formira ispod nivoa desni može biti naročito opasan, zato što bakterije koje se u njemu nalaze iritiraju i oštećuju desni, a posledice toga su ozbiljne. Naime, bakterije se ne zadržavaju samo u desnima i kamencu, već počinju da razaraju i kost oko zuba. Tako se formira parodontalni džep. Dokle god ne lečimo nastalo stanje bakterije se još više razmnožavaju, dolazi do propadanja potpornog aparata zuba, on počinje da se klati i na kraju je neminovno ispadanje. Zato je jako važno sprečiti nastanak kamenca ili ga što pre ukloniti ukoliko je do njegovog formiranja već došlo.
Na samom početku bolesti, uklanjanje zubnog kamenca i dentalnog plaka dovoljno je da se eliminiše uzrok infekcije i zaustavi povlačenje desni, dok se u kasnijim fazama oboljenja lečenje može vršiti jedino hirurškim putem, prilikom čega se zubi povezuju i učvršćuju, i na taj način se postiže nešto duži vek njihovog trajanja.