Ajme, ča je lip Split! Prvo je što će vam se oteti kada stignete u njega. Jer najveći grad Dalmacije bez sumnje ima ono nešto, ali o tom šarmu i znamenitostima koje vredi videti – malo kasnije. Za nas koji smo iz Srbije, prva asocijacija na Split ipak nije tako „romantična“, pa ćemo najpre da vas upoznamo sa njegovim čudnim domaćinima zbog kojih je Split i dospeo na listu „najpoželjnijih gradova za izbegavanje“, ako dolazite iz Srbije.
Dobro, i Zagreba.
U SPLITU SE VOLI SAMO HAJDUK!
Gde god vam pogled odluta, videćete grb FK Hajduka. „Hajduk je religija, nije klub“, reći će vam ponosno Splićani, a možda i pročitate na nekom od grafita kojih je u ovom gradu mnogo (naravno, svi su posvećeni Hajduku).
Za fudbalsku reprezentaciju Hrvatske se ovde ne navija, a i utakmice iste koje se igraju na voljenom im Poljudu, teško padaju Splićanima. Tada se grad napuni ljudima sa svih strana Hrvatske, ponajviše Zagrepčanima, pa ako se zadesite u to vreme u Splitu, meštani će biti posebno nervozni i neraspoloženi. „Ajte ća!“, čućete na svakom koraku.
„Ajte ća doma“ postoji i kao molitva za turiste, a izgovara se, nećete verovati, i za turistima iz Britanije, Nemačke, Slovenije, Češke…
Zato kada sledeći put na nekom domaćem portalu pročitate vest o splitskim huliganima koji su turistima izbušili gume na autu, samo zato što je imao BG tablice, obavezno proguglajte i hrvatske medije. Velike su šanse da je ista sudbina zadesila i nekog purgera sa ZG tablicama.
Da rezimiramo: Splićani ne vole turiste generalno jer im stvaraju gužve u gradu, zbog čega im treba duplo više vremena da stignu na kafu. Ne vole Srbe (razume se), Zagrepčane, Šibeničane i sve ostale Dalmatince koji navijaju za Dinamo.
Splićani ne vole „nikog, lutko, takva im je narav“, što bi rekao Balašević – koga, za divno čudo, voluckaju.
ISPIJANJE KAFE U BAŠTI KAFIĆA – KAO STIL ŽIVOTA
U Splitu je greh kafu popiti kod kuće. Za vreme korona mera, kada su ugostiteljski objekti bili zatvoreni, uobičajen prizor su bili lokalci sa kafom za poneti, kako sede u baštama zatvorenih kafića. Ovde je to potpuno u skladu sa stanjem duha i tela za koje Splićani imaju i posebnu reč, fjaka, kojom kratko i jasno odgovaraju poznaniku da im nije ni do kakve akcije, nego da samo žele popiti tu kafu „u miru Božjem“ i bez priše (pritiska, žurbe).
Splitska Riva
„ŠINJORINA, A DI STE VI POŠLI?“
Split je drugi po veličini grad u Hrvatskoj, ali na trenutke ćete imati osećaj da ste došli kod bake i deke na selo, gde vas svi na ulici prepoznaju i javljaju vam se. Nemojte se iznenaditi ako na bilo kom javnom mestu neki sredovečni lokalac započne razgovor sa vama, ali ne o vremenu, nego sa pitanjima gde idete, šta ste planirali danas da radite i uz obavezno: „vrime je da idemo naprid“, kao da vam, onako između redova, žele staviti do znanja da vas ne gledaju popreko i da su ratne teme ostavili u prošlosti – ili barem žele da tako bude.
Ovo simpatično ćakulanje na ulici, čini se, najbolje je ogledalo Splita i Splićana, ali i najjači utisak koji ćete odavde poneti. Ljudi. Splićani.
O, da, iz tih razgovora saznaćete i na kojoj plaži nema „dosadnih stranaca“, gde se kupaju lokalci (jer domaći uvek znaju gde valja), koji je najbrži put do vašeg odredišta i još gomilu kul informacija.
Dalmatinci su ljudi čudne naravi. Ako biste ih pitali šta misle o Srbima kao narodu, verovatno bi vam rekli vrag im sriću odnija, ali kada sretnu onog jednog, ispričaće se sa njim najsrdačnije i ponuditi mu pomoć.
Split, Dioklecijanova palata
ŠTA VIDETI?
Gde god da ste se zaputili, krenite od splitske Rive. Ona je srce i puls grada i teško da biste je mogli zaobići, jer je ujedno i najznačajniji javni prostor u gradu. Za Splićane, Riva je pozornica na kojoj se odigrava gradski život. Pruža se uz more, sa pogledom na zidine Dioklecijanove palate, koja je druga obavezna destinacija. Palata koju je sagradio car Dioklecijan u 3. veku, odlično je očuvana. Dve glavne ulice je presecaju i dele na četiti dela, a dok budete šetali „lavirintom“ ovog predivnog zdanja, zaboravićete na vreme.
Split, Dioklecijanovi podrumi
Ako želite da osetite gradski duh i progluvarite onako kako to rade Splićani, obavezno posetite neke od popularnih gradskih trgova, poput Pjace i Voćnog trga, gde se meštani i turisti okupljaju u velikom broju, piju kafu, razgovaraju, druže se…
Ni spomenik Grgura Ninskog ne propustite da obiđete. Ako zamislite želju dok se budete držali za njegov nožni palac, postoji verovanje da će se ona i ispuniti.
Čuveni Marjan je još jedna nezaobilazna stanica i omiljeno mesto Splićana za relaksaciju i beg od gradske vreve. Marjan je brdo koje nadvisuje Split, oaza zelenila na zapadu poluotoka. Gusta borova šuma, brojne staze i rekretivni sadržaji, kao i crkvice i kapele, čine ovaj park-šumu simbolom Splita.
Split, Marjan
Sve uličice u Splitu su živopisne, pa ne sumnjamo da ćete se kroz njih kretati opijeni mediteranskim šarmom, ali posebnu pažnju zaslužuje Marmontova ulica koju, uzgred, Splićani smatraju i najlepšom.
Nama je teško to da odredimo, ali je činjenica da je istorijski sadržajna. U njoj je prvi splitski bioskop Karaman, prva biblioteka i čitaonica za frankofile, otvorena 1922. godine, čak dva izložbena prostora, crkva Gospe od Zdravlja, ali i brojne trgovine, zbog kojih je ova ulica prava šoping zona.
I naravno, poseban je osećaj šetnja uz more. Lungomare, kako Splićani zovu šetalište, prilično je dugačko, pa možete stići sve do morskih oboda grada na istoku: Bačvice, Ovčice, Firule, Zenta, Trstenik, Duilovo…
Što se plaža tiče, ima ih za svačiji ukus, a najpopularnija je gradska plaža Bačvice, koja ima i svoju himnu. Ovde ćete uživati ako volite peščanu plažu i gužvu, a ako biste radije da ih izbegnete, potražite neku drugu: Ovčice, Trstenik, Bene, Kaštelet, Firule… I ona jedna na kojoj nema „dosadnih stranaca“, gde zažmurite i slušate talase i dalmatinsko ćakulanje – Žnjan.
Dobro, ako je sve tako bajno u tom Splitu, ko onda buši gume? – verovatno niste odoleli, a da se na kraju ne zapitate. Pročitali smo jedan komentar na ovu temu koji kaže: „Za frku vam ne treba sto budala, dovoljna je i jedna“. Pa, dobro je rekao.