Превенција парадентозе је толико једноставна (за разлику од саме болети), да је можемо свести на две речи: добра хигијена. Под њом подразумевамо да зубе треба прати редовно, правилно и детаљно. Каменац је такође један од фактора који отварају пут настанку парадентозе, па је његово редовно уклањање од пресудне важности за спречавање настанка, односно даљи развој болести, познате као болест губитка зуба.
ПРАВИЛО „2 МИНУТА“
У одржавању оралне хигијене користите четкицу за зубе која има мека вештачка влакна, како не би дошло до повреде меког ткива, и довољно малу главу да би доспела до свих зуба и свих делова усне шупљине. За правилно прање зуба потребно је правити кратке, одсечне и нежне покрете четкицом, при чему посебну пажњу треба посветити линији десни, тешко доступним бочним зубима, као и просторима око пломби, круница и ортодонтских бравица. По завршеном темељном прању зуба, не заборавите да четкицом очистите и полеђину језика, јер се у овој рељефној површини често задрже ситни остаци хране и бактерије који могу бити узрок непријатног задаха.
Када зубе перемо правилно, тај поступак не може трајати краће од два минута. Познато је, међутим, да већина одраслих особа не проведе толико времена у прању зуба, па ако ће вам бити лакше, користите штоперицу док не развијете осећај за време.
Зубни конац је такође важан додатак оралној хигијени, јер се њиме чисти простор између зуба где се често могу наћи остаци хране и денталног плака, који се временом претвара у каменац. Његова употреба се препоручује барем једном дневно, док би особе које имају проблема са парадонтопатским болестима у редовну хигијену требале да уведу и интерденталне четкице, које су посебно направљене за осетљиве зубе и десни.
АКО ЈЕ КАМЕНАЦ ВЕЋ НАСТАО
Чак и онда када је орална хигијена беспрекорна, у нашим устима постоје бактерије. Оне заједно са протеинима и шећерима из хране коју једемо, на површини зуба формирају један танак филм који се зове дентални плак. Овај слој се највише задржава на местима која је најтеже чистити, као што су најудаљенији зуби у низу, и то дуж линије десни или уз пломбу и круницу.
Осим што бактерије које се налазе у плаку могу бити штетне за зубе, јер након сваког јела оне луче киселине које оштећују глеђ и тако доводе до настанка каријеса, а такође могу изазвати упалу и оштећење десни – још већи проблем настаје ако дозволимо да плак дуже стоји. Тада се минерали из пљувачке таложе преко њега и он очвршћује, а тако формиран зубни каменац је толико тврд да га четкицом не можемо уклонити са зуба и постаје теже, ако не и немогуће, правилно и детаљно четкати зубе и користити конац.
Каменац који се формира испод нивоа десни може бити нарочито опасан, зато што бактерије које се у њему налазе иритирају и оштећују десни, а последице тога су озбиљне. Наиме, бактерије се не задржавају само у деснима и каменцу, већ почињу да разарају и кост око зуба. Тако се формира пародонтални џеп. Докле год не лечимо настало стање бактерије се још више размножавају, долази до пропадања потпорног апарата зуба, он почиње да се клати и на крају је неминовно испадање. Зато је јако важно спречити настанак каменца или га што пре уклонити уколико је до његовог формирања већ дошло.
На самом почетку болести, уклањање зубног каменца и денталног плака довољно је да се елиминише узрок инфекције и заустави повлачење десни, док се у каснијим фазама обољења лечење може вршити једино хируршким путем, приликом чега се зуби повезују и учвршћују, и на тај начин се постиже нешто дужи век њиховог трајања.