Нигде у Европи нема толико празника и карневала као код веселих Грка, нити се негде на тако спектакуларан начин прославља највећи хришћански празник – Васкрс. Грци су веома религиозан народ, па не чуди што су велики број обичаја везали за овај празник и дали му фолклорни карактер. На острву Крф је та слика можда и најживописнија, што потврђују и бројни туристи из целог света који се сваке године уочи православног Васкрса сјате на острво, не би ли доживели карневалску атмосферу која тих дана завлада њиме.
ЦУРЕКИ, ОРКЕСТРИ И ГЛИНЕНИ ВРЧЕВИ
Свечано је овде током целе Велике недеље, а са припремама се креће од Великог четвртка када домаћице фарбају јаја и месе цуреки – традиционални, слатки, васкршњи хлеб са маслацем, млеком и јајима.
На Велики петак се избегавају сви већи послови, јер је дан Христовог страдања за хришћане најтужнији дан у години. Улицама се проламају звуци Шопеновог „Посмртног марша“ и других тужних мелодија, град се пуни људима, док се у свим црквама организују литије и износе се плаштанице украшене разнобојним цвећем које на рукама носе морнари и војници, што поворкама даје још свечанији тон.
Када осване Велика субота, припреме за Васкрс се ужурбано настављају. Кува се традиционална чорба, магирица, од јагњећих изнутрица са лимуном и мирођијом, кукуреци (јагњеће сармице) и друга национална јела која су постала саставни део празничне трпезе код Грка.
Затим се сви поново припремају за свечану литију у саборном храму, посвећеном Светом Спиридону, иначе заштитнику острва Крф. Мошти овог великог светитеља и чудотворца обилазе град у пратњи симфонијског оркестра и многобројних острвљана и туриста. У 11 часова, када се огласе звона која најављују прво Христово васкрсење, почиње церемонија бацања врчева напуњених водом са свих прозора и тераса на централном тргу Спианада. Овај моменат је заиста импресиван! Посуђе се разбија у знак радости, па сви присутни кличу од узбуђења и на све стране одјекује смех. Плочник је прекривен крхотинама грнчарије док се туристи отимају да дођу до неког комадића, јер се верује да доноси срећу.
Уочи самог Васкрса, мало пре поноћи, верници се окупљају у храмовима. У рукама држе беле свеће запаљене светим пламеном, љубе се такозваним „пољупцима љубави“ и честитају једни другима вишевековним поздравом „Христос анести“. Сам празник Васкрсења код Грка се не слави само уз породични ручак и лупање црвених јаја, него и уз песму и игру до дубоко у ноћ.
СРПСКИ ТУРИСТИ ТРАГОМ ИСТОРИЈЕ
Али није отрво Крф нашим туристима занимљиво само због несвакидашњих обичаја везаних за Васкрс, нити због његових природних лепота, као што је то случај са туристима из других крајева света. Не. Памте Срби и читав век касније пријатељске и надљудске напоре овог великог народа и осталих земаља савезница, да помогну српској војсци у опоравку од „Албанске голготе“ коју је преживела током повлачења у Првом светском рату.
Српска кућа у граду Крф и острво Видо
Тада је са албанске обале, савезничким француским лађама, на „острво спаса“ пристигло око 135.000 српских војника, који су на Крфу пронашли уточиште и окрепљење, али многи од њих и окончали своју битку, измучени и болесни. У музолеју на оближњем острвцету Видо леже њихове кости: 1.232 војника поређана по азбучном реду и 1.500 оних којима се не зна имена. Када је на копну понестало места, српски војници су сахрањивани у море (Плаву гробницу). Зато када данас посетите ово свето место, српски Јерусалим, како су га назвали, ви нисте само обичан туриста, него и ходочасник.
Пре посете острву Видо, неће вам промаћи Српска кућа која се налази у самом центру града Крфа, недалеко од трга Спианада, у којој се налази поставка посвећена страдању Срба у Великом рату. Град Крф је ово здање 1992. године поклонио Србији у знак пријатељства и сећања на преживљену голготу.