Dobra komunikacija se uvek nalazi u vrhu prioriteta, bilo da je reč o privatnim ili poslovnim odnosima, a brojna istraživanja na tom polju pokazuju da je efikasna komunikacija faktor koji najviše utiče na naše zadovoljstvo radnim mestom, kao i da pozitivne emocije uslovljene njome dalje utiču na naše socijalno ponašanje i produktivnost.
Organizacije koje komuniciraju efikasno, imaju četiri i po puta motivisaniji radni kadar. (Istraživanje: „Watson Wyatt“)
Kada je već tako, nameće se pitanje zašto se svaki pojedinac ne trudi da ostvari dobru komunikaciju sa svojim okruženjem? Odgovor je možda u složenosti tog procesa, jer samo definicija komunikacije ima preko 120. Da bi se prevazišle barijere i uspostavili komunikacijski mostovi, potrebno je vežbati tehnike komuniciranja prilagođene raznim sferama poslovnog i društvenog života, a u tome nam pomažu pitanja na koja treba da odgovorimo:
- Zašto komuniciramo?
- Sa kime komuniciramo?
- Kako da budemo što pristupačniji?
- Kako da budemo taktični, strpljivi i ljubazni u odnosu prema drugima?
- Kako da ostavimo upečatljiv utisak?
Najznačajniji momenat u komunikaciji jeste prenošenje informacije, koja treba da bude pouzdana, proverena, kontrolisana i dinamična.
Postoji jedna priča o testu „tri sita“, vezana za Sokrata, antičkog filozofa i oca etike, a koja bi nam i danas mogla poslužiti kao osnova za postizanje efikasne komunikacije. Sokrat je u svom učenju razvijao dijalektiku (veštinu vođenja razgovora), jer je verovao da se pravo znanje stiče samo kroz raspravu, te je pomagao sagovorniku da kroz dijalog dođe do (sa)znanja.
Jednog dana kod Sokrata je došao čovek koji je sa ushićenjem želeo da mu ispriča nešto.
– Znaš li šta sam upravo saznao o tvom prijatelju?
– Samo trenutak! – zaustavi ga Sokrat – Pre nego što počneš da govoriš o mom prijatelju, bilo bi dobro da razmisliš o onome što mi želiš reći i da to propustiš kroz tri sita.
– Tri sita?
– Tako je. Prvo sito je sito istine. Da li si sasvim siguran da je ono što mi želiš reći istina?
– Ne. – odgovori čovek – Upravo sam načuo kako ljudi govore o tome.
– U redu, probajmo sa drugim sitom, sitom dobrote. Da li je ono što si namerio da mi ispričaš o mom prijatelju nešto dobro?
– Ne, upravo suprotno.
– Znači tako – nastavi Sokrat – želiš da mi ispričaš nešto loše o njemu, ali nisi siguran da li je to istina? No, dobro, još uvek možeš da propustiš svoje reči kroz treće sito, sito korisnosti. Da li će ono što ću čuti da mi koristi?
– Pa, zapravo, mislim da neće… – razočarano odgovori čovek.
– Dakle, ako želiš da mi ispričaš nešto za šta ne znaš da li je istinito, a nije ni dobro niti korisno, zašto bi mi uopšte išta od toga rekao? – zaključi filozof.
U POSLOVANJU TO ZNAČI…
Da bi komunikacija u okviru jedne organizacije bila efikasna, ona mora biti pravovremena, sažeta, razumljiva, verodostojna i transparentna. Ako nastojimo da komuniciramo etično, onda to podrazumeva poruke koje sadrže relevantne i tačne informacije, te je važno komunikaciju planirati i osigurati da zaposleni u svakom trenutku raspolažu verodostojnim informacijama koje ih se tiču. U suprotnom, neformalna komunikacija među zaposlenima uzima prevlast i nagađanjima se zadovoljava znatiželja.
Takođe je važno uveriti se da su svi upoznati sa tržišnom pozicijom kompanije, da su dobro razumeli njenu strategiju i ciljeve, kratkoročne i dugoročne, i da su upućeni u to kako će njihov rad doprineti ostvarenju tih ciljeva, kao i to kako će se vrednovati. Potrudite se i da ih informišete o mogućnostima edukacije i razvoja karijere i budite uvek otvoreni za pomoć na tom planu.
Kroz efikasnu komunikaciju sve interesne strane mogu lakše izraziti svoje lične i profesionalne potrebe, a nesporazumi i konflikti mogu biti sprečeni ili svedeni na minimum.