Nigde u Evropi nema toliko praznika i karnevala kao kod veselih Grka, niti se negde na tako spektakularan način proslavlja najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. Grci su veoma religiozan narod, pa ne čudi što su veliki broj običaja vezali za ovaj praznik i dali mu folklorni karakter. Na ostrvu Krf je ta slika možda i najživopisnija, što potvrđuju i brojni turisti iz celog sveta koji se svake godine uoči pravoslavnog Vaskrsa sjate na ostrvo, ne bi li doživeli karnevalsku atmosferu koja tih dana zavlada njime.
CUREKI, ORKESTRI I GLINENI VRČEVI
Svečano je ovde tokom cele Velike nedelje, a sa pripremama se kreće od Velikog četvrtka kada domaćice farbaju jaja i mese cureki – tradicionalni, slatki, vaskršnji hleb sa maslacem, mlekom i jajima.
Na Veliki petak se izbegavaju svi veći poslovi, jer je dan Hristovog stradanja za hrišćane najtužniji dan u godini. Ulicama se prolamaju zvuci Šopenovog „Posmrtnog marša“ i drugih tužnih melodija, grad se puni ljudima, dok se u svim crkvama organizuju litije i iznose se plaštanice ukrašene raznobojnim cvećem koje na rukama nose mornari i vojnici, što povorkama daje još svečaniji ton.
Kada osvane Velika subota, pripreme za Vaskrs se užurbano nastavljaju. Kuva se tradicionalna čorba, magirica, od jagnjećih iznutrica sa limunom i mirođijom, kukureci (jagnjeće sarmice) i druga nacionalna jela koja su postala sastavni deo praznične trpeze kod Grka.
Zatim se svi ponovo pripremaju za svečanu litiju u sabornom hramu, posvećenom Svetom Spiridonu, inače zaštitniku ostrva Krf. Mošti ovog velikog svetitelja i čudotvorca obilaze grad u pratnji simfonijskog orkestra i mnogobrojnih ostrvljana i turista. U 11 časova, kada se oglase zvona koja najavljuju prvo Hristovo vaskrsenje, počinje ceremonija bacanja vrčeva napunjenih vodom sa svih prozora i terasa na centralnom trgu Spianada. Ovaj momenat je zaista impresivan! Posuđe se razbija u znak radosti, pa svi prisutni kliču od uzbuđenja i na sve strane odjekuje smeh. Pločnik je prekriven krhotinama grnčarije dok se turisti otimaju da dođu do nekog komadića, jer se veruje da donosi sreću.
Uoči samog Vaskrsa, malo pre ponoći, vernici se okupljaju u hramovima. U rukama drže bele sveće zapaljene svetim plamenom, ljube se takozvanim „poljupcima ljubavi“ i čestitaju jedni drugima viševekovnim pozdravom „Hristos anesti“. Sam praznik Vaskrsenja kod Grka se ne slavi samo uz porodični ručak i lupanje crvenih jaja, nego i uz pesmu i igru do duboko u noć.
SRPSKI TURISTI TRAGOM ISTORIJE
Ali nije otrvo Krf našim turistima zanimljivo samo zbog nesvakidašnjih običaja vezanih za Vaskrs, niti zbog njegovih prirodnih lepota, kao što je to slučaj sa turistima iz drugih krajeva sveta. Ne. Pamte Srbi i čitav vek kasnije prijateljske i nadljudske napore ovog velikog naroda i ostalih zemalja saveznica, da pomognu srpskoj vojsci u oporavku od „Albanske golgote“ koju je preživela tokom povlačenja u Prvom svetskom ratu.
Srpska kuća u gradu Krf i ostrvo Vido
Tada je sa albanske obale, savezničkim francuskim lađama, na „ostrvo spasa“ pristiglo oko 135.000 srpskih vojnika, koji su na Krfu pronašli utočište i okrepljenje, ali mnogi od njih i okončali svoju bitku, izmučeni i bolesni. U muzoleju na obližnjem ostrvcetu Vido leže njihove kosti: 1.232 vojnika poređana po azbučnom redu i 1.500 onih kojima se ne zna imena. Kada je na kopnu ponestalo mesta, srpski vojnici su sahranjivani u more (Plavu grobnicu). Zato kada danas posetite ovo sveto mesto, srpski Jerusalim, kako su ga nazvali, vi niste samo običan turista, nego i hodočasnik.
Pre posete ostrvu Vido, neće vam promaći Srpska kuća koja se nalazi u samom centru grada Krfa, nedaleko od trga Spianada, u kojoj se nalazi postavka posvećena stradanju Srba u Velikom ratu. Grad Krf je ovo zdanje 1992. godine poklonio Srbiji u znak prijateljstva i sećanja na preživljenu golgotu.