Iskusan ronilac ili avanturista koji bi da doživi novo iskustvo na letovanju – potpuno je svejedno, jer sve što vam je potrebno za ovu aktivnost je da to zaista jako želite, a sam doživljaj je neverovatan.
Širom grčkih letovališta postoje ronilački klubovi i škole ronjenja, pa ako se spremate da po prvi put zaronite u mistične morske dubine, ne brinite, nikakvo predznanje neće vam biti potrebno. Pratnja instruktora i kompletna ronilačka oprema koju vam obezbeđuju, dovoljni su da udahnete duboko i krenete u podvodnu avanturu.
Istraživali smo koje destinacije u Grčkoj su bile posebno interesantne roniocima koji su se obreli na morskom i okeanskom dnu raznih krajeva sveta.
1. LEFKADA
Svetionik – Jedno je od najpopularnijih ronilačkih mesta na ostrvu Lefkada, jer pruža mogućnost ronjenja na 40 m dubine i dobru vidljivost na 30 m. Ovde ćete doživeti susret sa velikim brojem jastoga i drugog životinjskog sveta. Pogled sa svetionika je takođe predivan, zbog čega ga posećuje veliki broj turista. Inače, za ovo mesto, na kome je grčka pesnikinja Sapfo izvršila samoubistvo, vezane su brojne legende.
Savet: Ako ronite prvi put, ova lokacija možda nije najbolji izbor za vas. Struje su prilično jake i samo ronioci sa iskustvom se mogu uhvatiti u koštac sa izazovom, uz obaveznu stručnu pratnju.
Priroda je na ostrvu Lefkada bila izdašna, pa će vas podvodni kanjoni, grebeni i pećine oduševiti i na brojnim drugim lokacijama.
2. HIOS
Peto grčko ostrvo po veličini, nalazi se u Egejskom moru, na samo 7 km od Turske. Ovde vas očekuju male podvodne pećine i staze između impresivnih stena, šarenih grebena i vertikalnih zidova, kao i potopljeni brodići i mnoštvo šarenog podvodnog životinjskog sveta.
3. ZAKINTOS
Maratonisi – Evo jedne prelepe destinacije za ronjenje ako ste početnik. Maratonisi je zapravo satelitsko ostrvo preko puta ostrva Zakintos i ima oblik kornjače. Ono što je interesantno jeste da upravo sa njega potiče zaštićena vrsta kornjača Kareta Kareta, koje se svake godine vraćaju na južne plaže Zakintosa, tačnije u zaliv Laganas, kako bi tu položile svoja jaja.
Ronilački klubovi na Zakintosu nude ture za istraživanje ovog ostrvceta, a ako se malo udaljite od plaže, imaćete priliku da ronite oči u oči sa džinovskim kornjačama. Ni onim iskusnijim roniocima neće nedostajati uzbuđenja, jer ih očekuje „druženje“ sa životinjskim svetom Jonskog mora poput oktopoda, barakuda, jastoga, jegulja i drugih vrsta.
4. KEFALONIJA
Najveće ostrvo Jonskog mora, prilično divlje i neistraženo, ali i privlačno za ronioce.
Persej – Olupina britanske podmornice potopljene u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, velika je atrakcija za ljubitelje ronjenja. Nalazi se na 52 m dubine, na 7 km severno od Zakintosa, tačnije, između ostrva Zakintos i Kefalonija, pa se ronilačke ture organizuju sa oba ostrva.
Hram – Još jedna privlačna lokacija za ronjenje. Reč je o ogromnoj pećini sa dva ulaza, od kojih je jedan zapravo velika rupa na plafonu pećine koja propušta svetlost i pruža nezaboravan doživljaj.
Tajna Venere – Uzan, duboki kanjon koji seče greben i vodi u fascinantan vrt ispunjen koralima i sunđerom. Maksimalna dubina je 30 m, a voda je toliko prozračna da imate utisak da lebdite u vazduhu. Susret sa šarenim ribicama i drugim vrstama je takođe nešto prelepo, mada je sama geološka struktura glavna atrakcija ovog lokaliteta.
5. KRIT
Najveće i najjužnije grčko ostrvo nudi brojne mogućnosti za ronjenje.
Shinaria – Plaža na jugu Krita je po oceni mnogih ronioca možda i najbolje mesto za ronjenje u ovom delu Grčke. Čista i topla voda dopušta ugodno ronjenje, dok su flora i fauna ono što oduzima dah. Jata šarenih ribica, oktopodi, murine, ulepšaće vam doživljaj.
6. MIKONOS
Na ostrvu Mikonos se nalaze neki od najboljih ronilačkih klubova na svetu, a i samo ostrvo je veoma popularno među turistima sa druge strane Atlantskog okeana. Neki od njih, koji su dobro upoznati sa ronjenjem na Karibima, tvrde da ronjenje Egejskim morem pruža veoma sličan doživljaj. Zamislite!
Što se Mikonosa tiče, ovde su vode mirne, nema podvodnih struja, pa možemo reći da je dobra destinacija za sve koji bi voleli da nauče da rone. Oko čitavog ostrva su raspoređene savršene lokacije za ronjenje koje možete obići sa ekipom iz kluba.
7. KRF
Paleokastrisa – Jedna od najboljih destinacija za ronjenje u Grčkoj. Paleokastrisa je gradić na severnoj strani Krfa koji je prepun kamenih uvala i grebena ispod kojih se prostiru misteriozni podvodni prolazi koji ljubitelje ronjenja najviše privlače.
8. SANTORINI
Ne samo što turiste zavodi svojim nesvakidašnjim izgledom, nego i lepote podvodnog sveta Egejskog mora, koje se prostiru dužinom celog ostrva, privlače najstrastvenije ronioce iz celog sveta.
Kaldera – Geološki oblik koji stvara vulkan kada se uruši sam u sebe, na Santoriniju ima površinu od 84 km2 što ga čini zaista impresivnom lokacijom za ronjenje. Sa tri strane je okružena strmim liticama, a kamene formacije su ono što najviše privlači ronioce, s obzirom da je ovo mesto siromašno podvodnom florom i faunom.
9. TASOS
Najsevernije grčko ostrvo koje zovu i „šuma koja pluta“, strastvenim roniocima je dobro poznata destinacija za podvodne avanture. Čak i kada zaronite blizu obale, susrećete se sa šarenim svetom riba i drugih stanovnika Egejskog mora. Za spuštanje na veće dubine, veoma atraktivna lokacija je Kefalas, na samo 20 minuta od Potosa. Na dubini od 25 m nailazite na vertikalni zid sa prelepom vegetacijom i raznim šarenim podvodnim svetom, a katkad i ljupkim delfinima. Kako struje povremeno mogu biti jake, nije preporučljivo odlaziti bez pratnje instruktora.
10. KEA
Završavamo sa još jednom destinacijom namenjemom iskusnim roniocima. Kea je ostrvo iz grupacije Kiklada, na svega 60 km od Atine, a na 1,5 km severozapadno od ostrva nalazi se „morsko čudo“ – olupina broda Britanik koji izgleda potpuno isto kao Titanik. Naime, kompanija „White Star Line“ koja je konstruisala čuveni Titanik, sa njegovim naslednikom je nameravala da povrati reputaciju, te je Britanik imao ojačane delove koji su se pri udarcu Titanika u ledeni breg pokazali ranjivim, ali otklonjene su i druge manjkavosti poput većeg broja čamaca za spasavanje.
Iako je građen kao putnički brod za relaciju Severna Amerika – Evropa, ubrzo je počeo Prvi svetski rat i njegova namena je postala prevoz ranjenika i medicinske opreme. Potopljen je podmorskom minom 1916. godine, a tokom 90-tih godina prošlog veka i početkom ovog, mnoge ekspedicije su se spuštale na dno mora kako bi snimile i istražile ostatke olupine.
S obzirom da se nalazi na dubini od 120 m, ovaj poduhvat je mnogo više od obične ronilačke avanture tokom letovanja i rezervisan je za iskusne ronioce, i to uz obaveznu tehničku pratnju.