Добра комуникација се увек налази у врху приоритета, било да је реч о приватним или пословним односима, а бројна истраживања на том пољу показују да је ефикасна комуникација фактор који највише утиче на наше задовољство радним местом, као и да позитивне емоције условљене њоме даље утичу на наше социјално понашање и продуктивност.
Организације које комуницирају ефикасно, имају четири и по пута мотивисанији радни кадар. (Истраживање: „Wатсон Wyатт“)
Када је већ тако, намеће се питање зашто се сваки појединац не труди да оствари добру комуникацију са својим окружењем? Одговор је можда у сложености тог процеса, јер само дефиниција комуникације има преко 120. Да би се превазишле баријере и успоставили комуникацијски мостови, потребно је вежбати технике комуницирања прилагођене разним сферама пословног и друштвеног живота, а у томе нам помажу питања на која треба да одговоримо:
- Зашто комуницирамо?
- Са киме комуницирамо?
- Како да будемо што приступачнији?
- Како да будемо тактични, стрпљиви и љубазни у односу према другима?
- Како да оставимо упечатљив утисак?
Најзначајнији моменат у комуникацији јесте преношење информације, која треба да буде поуздана, проверена, контролисана и динамична.
Постоји једна прича о тесту „три сита“, везана за Сократа, античког филозофа и оца етике, а која би нам и данас могла послужити као основа за постизање ефикасне комуникације. Сократ је у свом учењу развијао дијалектику (вештину вођења разговора), јер је веровао да се право знање стиче само кроз расправу, те је помагао саговорнику да кроз дијалог дође до (са)знања.
Једног дана код Сократа је дошао човек који је са усхићењем желео да му исприча нешто.
– Знаш ли шта сам управо сазнао о твом пријатељу?
– Само тренутак! – заустави га Сократ – Пре него што почнеш да говориш о мом пријатељу, било би добро да размислиш о ономе што ми желиш рећи и да то пропустиш кроз три сита.
– Три сита?
– Тако је. Прво сито је сито истине. Да ли си сасвим сигуран да је оно што ми желиш рећи истина?
– Не. – одговори човек – Управо сам начуо како људи говоре о томе.
– У реду, пробајмо са другим ситом, ситом доброте. Да ли је оно што си намерио да ми испричаш о мом пријатељу нешто добро?
– Не, управо супротно.
– Значи тако – настави Сократ – желиш да ми испричаш нешто лоше о њему, али ниси сигуран да ли је то истина? Но, добро, још увек можеш да пропустиш своје речи кроз треће сито, сито корисности. Да ли ће оно што ћу чути да ми користи?
– Па, заправо, мислим да неће… – разочарано одговори човек.
– Дакле, ако желиш да ми испричаш нешто за шта не знаш да ли је истинито, а није ни добро нити корисно, зашто би ми уопште ишта од тога рекао? – закључи филозоф.
У ПОСЛОВАЊУ ТО ЗНАЧИ…
Да би комуникација у оквиру једне организације била ефикасна, она мора бити правовремена, сажета, разумљива, веродостојна и транспарентна. Ако настојимо да комуницирамо етично, онда то подразумева поруке које садрже релевантне и тачне информације, те је важно комуникацију планирати и осигурати да запослени у сваком тренутку располажу веродостојним информацијама које их се тичу. У супротном, неформална комуникација међу запосленима узима превласт и нагађањима се задовољава знатижеља.
Такође је важно уверити се да су сви упознати са тржишном позицијом компаније, да су добро разумели њену стратегију и циљеве, краткорочне и дугорочне, и да су упућени у то како ће њихов рад допринети остварењу тих циљева, као и то како ће се вредновати. Потрудите се и да их информишете о могућностима едукације и развоја каријере и будите увек отворени за помоћ на том плану.
Кроз ефикасну комуникацију све интересне стране могу лакше изразити своје личне и професионалне потребе, а неспоразуми и конфликти могу бити спречени или сведени на минимум.