Ако нешто морате да поновите пет, десет или петнаест пута да бисте запамтили, такво знање није трајно, а градиво научено методом репродуковања брзо се заборавља. Проблем настаје већ са поласком у школу, када почињу да нас уче како је „понављање мајка знања“, што је потпуно супротно физиологији људског мозга. То објашњава велики број ученика и студената који не налазе мотивацију за учење и фрустрирани су сталним „запињањем“ код неког појма у низу, дела дефиниције или песмице.
Међутим, ако текст преточите у слике и асоцијације, можете постићи изванредне и трајне резултате. Сигурно вам је позната ситуација када вас одређени мирис врати у неки догађај од пре много година. Иако се никада нисте трудили да га упамтите, ваш мозак истог тренутка почиње да оживљава слику. Из Менсе Србије кажу да ова асоцијативна зона мозга може свесно да се користи и у процесу учења и да су резултати тога изнад свих очекивања.
Принцип на коме функционишу све познате мнемотехнике (менталне тактике за боље памћење) је прилично једноставан. Уколико желите да запамтите нову информацију, доведите је у везу са нечим познатим и без проблема ћете моћи да је се присетите и годинама касније. Циљ је асоцијативним путем нове податке претворити у дугорочно памћење, а бесмислене садржаје учинити смисленим и лакшим за памћење. Једноставно речено, одредите “трагове“ који ће вас при поновној претрази одређене информације у сећању, најкраћим путем довести до ње.
Сходно начину на који ваш мозак репродукује и обрађује податке, могуће је изабрати одговарајућу мнемотехнику. Генерално, мнемотехнике се деле на вербалне, визуелне и мешовите, а њихов број стално расте. Неке од њих су:
Метода просторног уређења стране која подразумева да на један папир записујете белешке тако да добијете одређени распоред који ће олакшати памћење. Визуализацијом места где се налази нека информација, рецимо дефиниција, лако се присећамо исте.
Елаборирано кодирање користимо када непознатим информацијама желимо да додамо познате и од њих формирамо речи или фразе које ће нам помоћи да лакше запамтимо. Па је тако „Београд ђуска – журка за џ„, начин да упамтите звучне сугласнике у српском језику (б, г, д, ђ, ж, з, џ), а на сличан начин могу се памтити и различите формуле. Ма колико вам скована реченица звучала смешно, као што је и са овим нашим примером случај – „ради“, а то је оно што је битно.
Когнитивне или менталне мапе олакшавају организацију учења и рада. Менталне мапе учење тешког градива чини занимљивим, јер за њихову израду користимо асоцијације, симболе, цртеже, боје и на тај начин информације остају сачуване у различитим деловима мозга, чиме се обезбеђује њихово дугорочно памћење. У основи мапе налази се круг у који уносимо кључну реч: тему, наслов књиге, а из њега се зракасто гранају подтеме и поглавља.
Бинарни систем нам помаже да запамтимо неограничене низове, тачан редослед појмова при набрајању, набрајање уназад или од било ког елемента у низу и сл. Техника је веома корисна и једноставна, а у видеу испод можете је погледати на конкретном примеру и тестирати своју способност памћења на овај начин.
Вежбање меморије је један од најпопуларнијих видова забаве међу интелектуалцима широм света, а може постати и вама. Са лакоћом усвајајте нове информације или ако сте родитељ, помозите својој деци да на време открију много једноставније методе учења које воде трајном знању.
МОЖДА ЋЕ ВАС ЗАНИМАТИ: ТОП 3 пословне вештине које ће вам требати у 2020. години