Ништа лепше од неколико гранчица свежег зачинског биља које ће директно из ваше баште завршити у шерпи. О мирису и да не говоримо. У њему је она највећа разлика између свежих и сушених зачина, али свакако и у пуноћи укуса. Зато опрезно када их додајете јелу, јер дају далеко интензивнији мирис и укус, па ће вам бити довољна сасвим мала количина.
Али лако ћете већ пронаћи меру када дођете до ‘шерпе’ – како да уопште узгајате зачинско биље ако живите у стану?
Ако сте у дилеми да ли је то уопште изводљиво, одговор је – ДА, зачинско биље одлично успева и у саксијама. Прва предност њиховог узгајања у стану или на тераси је што ћете их имати преко целе године, а осим практичне примене, оно може бити и занимљива декорација: украс ваше терасе, прозора или кухињског пулта (где вам је и буквално на дохват руке).
О томе како зачинско биље може бити украс ваше кухиње и на које начине га можете организовати и аранжирати, инспирацију потражите у нашој галерији слика мало ниже ↓ , а сада још понешто о самом узгајању.
Поред тога што је важно одлучити се за зачинске биљке које иначе користите у припреми јела, важно је и да то буду оне које су захвалне за узгајање у малом простору, тако да не морате да бринете да ли ће успети. А то су: босиљак, рузмарин, нана (мента), мирођија, оригано, першун, жалфија, мајчина душица, естрагон, влашац… Неке биљке, као што су оригано и нана, могу се засадити у исту саксију, јер захтевају исте услове – сунце и земљиште пуно влаге. И све остале набројане биљке, изузев босиљка, ‘траже’ сунце и топлоту, па имајте то у виду када им будете бирали место.
Са заливањем биљчица не треба претеривати, јер вишак воде смањује ароматичност листова, а да би задржале леп изглед, потребно је и редовно поткресивање, тј. закидање врхова. Када процветају, ако цветови нису декоративни, откините их заједно са врхом гранчице. У случају да се одлучите за гајење на тераси, биљке преко зиме треба заштити најлоном или их унети у стан.
САВЕТ ПЛУС:
Када намеравате неко зачинско биље да ставите у јело, уберите га у јутарњим часовима, односно када су му листови осунчани. Тада су богатији етеричним уљима, а самим тим и интензивнијег мириса.