Kreativno razmišljanje, za razliku od običnih misaonih procesa, zahteva složene kognitivne procese, pa se ljudi koje nazivamo kreativcima često veoma teško uklapaju u unapred utvrđena pravila poslovnog, obrazovnog i svakog drugog tvrdog sistema koji guši njihove mogućnosti. Sa druge strane, okruženje ih vidi kao čudne, haotične i nedisciplinovane osobe. Tokom školovanja retko postižu zapažene rezultate, jer je njihovo znanje teško oceniti (razmišljaju izvan zadatih okvira), da bi kasnije postali i nepoželjni saradnici. Kakva šteta za društvo!
SVET NE VOLI KREATIVCE…
Kreativne ideje su smele, a njihovo sprovođenje neretko zahteva i potpuno odustajanje od poznatih i oprobanih metoda rada, što po pravilu vodi u neizvesnost. Dovoljno za stvaranje neprobojnog zida između kreativaca i korporativnih struktura. Niko ne voli da se oseća nesigurno, i zato je kreativne ideje lakše odbaciti pod izgovorom da su nepraktične, a u korist bezbedne zone konformizma.
Ovde postoji i jedan očigledan nesklad između onoga što lideri organizacija često ponavljaju – da su im potrebne sveže ideje i ljudi koji su sposobni da pronalaze drugačija rešenja, dok u praksi vidimo kako se svaki takav pokušaj kreativnih pojedinaca obeshrabljuje i doživljava kao mali „puč“. Činjenica je da su kreativno i racionalno opoziti, ali na premošćavanju jaza se ne radi gotovo ništa. Jer, iako je sam trenutak rađanja ideje individualan čin u kome pojedinac prepoznaje dobru priliku i njen potencijal (što racionalnoj većini uglavnom promiče), da bi dostigla svoju punu vrednost, podrška kolektiva i saradnja kroz timski rad su neophodne.
Rešenje ovog problema leži u jakom lideru koji i sam poseduje obe prirode i sposoban je da pronađe tačku spajanja kreativnog i racionalnog, te da odredi kada će dati zeleno svetlo jednom, a kada drugom delu tima.
KREATIVNI UMOVI SU SVETU POTREBNI
Više nego ikada kreativnost će biti veština koja će nas u ovom veku dovoditi do rešenja gorućih problema koje vrtoglavi razvoj tehnologije donosi, a o čemu je već bilo reči u „razvojnoj dimenziji“, u tekstu „TOP 3 poslovne veštine koje će vam trebati u 2020. godini“. Već sada možemo videti kako tehnologija menja naše navike, ponašanje, način na koji komuniciramo i sporazumevamo se. Ser Ken Robinson, stručnjak u oblasti razvoja kreativnosti o tome kaže: „Ako pogledate način na koji funkcionišu politika, novac, zdravstveno osiguranje, obrazovanje, videćete da ne postoji period u našoj istoriji na koji bismo mogli da se osvrnemo i kažemo: ‘Pa, da, ovo se ponavlja iznova i iznova’. Ne ponavlja se. Sve je ovo potpuno novo, drugačije, i biće nam potrebna sva genijalnost, mašta i kreativnost da bismo izašli na kraj sa svim problemima“.
Međutim, da bismo došli do novog rešenja, ne možemo nastaviti da radimo stvari onako kako smo ih oduvek radili, izbegavajući rizike i nepoznate terene, nego moramo razgraditi stare, fiksirane obrasce mišljenja i rešavanja problema, pri čemu je od najvećeg značaja promena perspektive iz koje se problem posmatra. Upravo onako kako to rade kreativci.
